Jedan od najbogatijih ljudi na svetu, Mark Zuckerberg, ozbiljno je razmatrao mogućnost da napusti Kaliforniju ukoliko ta američka savezna država uvede novi porez na bogatstvo milijardera.
Iz dokumenata koje je Meta Platforms, Inc. dostavila američkoj Securities and Exchange Commission (SEC) proizlazi da je potencijalni višemilijarderski poreski račun bio dovoljno ozbiljan razlog da osnivač Facebooka razmotri promenu svog glavnog prebivališta.
Situacija je privukla pažnju i rukovodstva kompanije Meta, koje je želelo da Zuckerberg nastavi da vodi tehnološkog giganta iz Kalifornije.
Zuckerberg razmatrao selidbu iz Kalifornije
U dokumentaciji se navodi da je Zuckerberg obavestio poseban odbor kompanije da razmatra preseljenje svog glavnog prebivališta izvan Kalifornije.
Razlog je California Proposition 40, predlog koji bi, ukoliko bude usvojen na izborima 3. novembra 2026. godine, mogao da dovede do značajne poreske obaveze za Zuckerberga.
Meta u dokumentu procenjuje da bi potencijalni račun mogao da bude višemilijardski, imajući u vidu vrednost njegovog vlasničkog udela u kompaniji.
Poseban odbor bio je svestan i da eventualno preseljenje jednog od najpoznatijih tehnoloških milijardera teško može da prođe neprimećeno. Prodaja njegovih nekretnina u Kaliforniji i drugi potezi neophodni za promenu prebivališta gotovo sigurno bi postali javni i privukli pažnju zaposlenih, investitora i medija.
Meta pronašla način da Zuckerberg ostane u Kaliforniji
Kompanija je u međuvremenu postigla dogovor sa Zuckerbergom koji podrazumeva veliku promenu u strukturi akcija.
Planirano je stvaranje nove Class C klase običnih akcija bez prava glasa. Cilj takvog poteza je, između ostalog, da kompanija dobije veću fleksibilnost prilikom prikupljanja kapitala, akvizicija i nagrađivanja zaposlenih, a da se istovremeno ne umanjuje Zuckerbergova glasačka moć.
Zuckerberg će dobiti Class C akcije kao i ostali akcionari, ali će za njegove akcije važiti posebna ograničenja.
Prema dogovoru, deo tih akcija moći će da prodaje bez istovremenog smanjivanja svog glasačkog uticaja, dok će se dodatni delovi oslobađati ograničenja tokom perioda od osam godina pod uslovom da nastavi da radi puno radno vreme u rukovodstvu kompanije.
Zauzvrat se Zuckerberg obavezao da tokom tog perioda ostane rezident Kalifornije – ili druge jurisdikcije u kojoj Meta eventualno bude imala svoje sedište – osim u slučaju određenih nepredviđenih okolnosti.
Porez bi mogao da ga košta milijarde dolara
U središtu cele priče nalazi se predlog poreza na bogatstvo o kojem će odlučivati birači u Kaliforniji.
Predložena mera predviđa jednokratni porez od pet odsto na imovinu milijardera, što bi za ljude čije se bogatstvo meri desetinama ili stotinama milijardi dolara moglo da znači ogroman račun.
U slučaju Marka Zuckerberga, sama Meta u zvaničnoj dokumentaciji navodi mogućnost „značajne, višemilijarderske“ poreske obaveze.
Kompanija navodi i da bi Zuckerberg, kako bi obezbedio sredstva za plaćanje takvog poreza, potencijalno morao da prodaje deo svojih akcija ili da se zadužuje koristeći ih kao zalog.
Zuckerberg želeo da sačuva kontrolu nad kompanijom
Posebno zanimljiv deo priče odnosi se na Zuckerbergovu kontrolu nad kompanijom koju je osnovao.
Prema podacima Mete od 1. oktobra 2026, Zuckerberg je raspolagao sa približno 60,6 odsto glasačke moći u kompaniji.
Tokom razgovora o mogućim posledicama novog poreza razmatralo se i koliko bi eventualna prodaja njegovih akcija mogla da utiče na taj položaj.
Nova Class C struktura trebalo bi da omogući Zuckerbergu veću finansijsku fleksibilnost bez automatskog gubitka odgovarajućeg dela glasačke kontrole.
Meta je, s druge strane, u dokumentima naglasila da smatra važnim da Zuckerberg nastavi da vodi kompaniju iz njenog sedišta i neposredno sarađuje sa rukovodstvom i timovima koji rade na razvoju veštačke inteligencije.
I druga velika imena iz Silicijumske doline protiv mere
Predlog poreza izazvao je snažne reakcije među najbogatijim ljudima američkog tehnološkog sektora.
Prema medijskim izveštajima, među istaknutim imenima koja su izdvajala novac za kampanju protiv ove mere pominju se Google suosnivač Sergey Brin, investitor Ron Conway, DoorDash CEO Tony Xu i kripto-milijarder Chris Larsen.
Rasprava je tako prerasla okvire ličnih finansija pojedinih milijardera i otvorila šire pitanje – može li dodatno oporezivanje ekstremno bogatih podstaći neke od najimućnijih stanovnika Kalifornije da svoje prebivalište i kapital presele u druge američke savezne države.
U Zuckerbergovom slučaju mogućnost odlaska bila je sasvim konkretna. Dokumentacija Mete pokazuje da je u jednom trenutku nameravao da preduzme korake kako bi uspostavio prebivalište izvan Kalifornije ukoliko ne bude postignut odgovarajući dogovor.
Dogovor je na kraju postignut, pa je Mark Zuckerberg prihvatio obavezu da ostane u Kaliforniji narednih osam godina, dok će pitanje poreza na bogatstvo biti u rukama kalifornijskih birača.
Tekst: Svet Dijaspore / S.N.G.