Duboko u južnom delu Tihog okeana, daleko od velikih gradova, saobraćaja i svakodnevne vreve, nalazi se dom porodice koja je izabrala život kakav je danas gotovo nezamisliv. Tri generacije porodice Umber žive na koralnom atolu Ahe, gde se bave uzgojem čuvenih tahićanskih bisera, okružene nepreglednim okeanom i kilometrima udaljene od života na kakav je većina ljudi navikla.
Na ogromnom prostoru Tihog okeana, između Australije i Južne Amerike, rasuti su brojni arhipelazi i mala koralna ostrva, od kojih su neka toliko udaljena da se do njih stiže tek nakon dugog putovanja.
Među njima je i Ahe Atoll (atol Ahe) u Francuskoj Polineziji, deo arhipelaga Tuamotu Archipelago (arhipelag Tuamotu).
Ahe, zapravo, nije klasično ostrvo. Reč je o atolu – prstenastoj koralnoj formaciji sastavljenoj od niskih ostrvaca koja okružuju veliku lagunu. Najviši delovi kopna uzdižu se svega nekoliko metara iznad površine okeana.
Upravo na jednom od tih uskih komada kopna nalazi se dom porodice Umber, koji se često predstavlja kao jedno od najizolovanijih domaćinstava na svetu.
Tri generacije na malom komadu kopna usred okeana
Porodica Humbert (Umber) povezana je sa ovim krajem još od početka sedamdesetih godina prošlog veka, kada su njeni članovi stigli na Ahe jedrilicom koju su sami napravili.
Prema porodičnoj priči, nakon dolaska sprijateljili su se sa lokalnim stanovnicima, koji su im ponudili malo peščano ostrvce na kojem su mogli da se nastane.
Njihov prvi dom bio je daleko od luksuza koji bi danas neko mogao da poveže sa prizorima tropskog raja – napravili su jednostavnu kuću od materijala koji im je bio dostupan, uključujući palmino lišće.
Najstariji sin Loïc Humbert (Loik Umber) imao je tada svega pet godina i pohađao je jedinu osnovnu školu na ostrvu, dok je njegov mlađi brat Josh Humbert (Džoš Umber) bio premali za školu. Upravo je odrastanje uz lagunu i okean kasnije u velikoj meri odredilo život čitave porodice.
Raj udaljen oko 480 kilometara od Tahitija
Ahe se nalazi približno 480 kilometara severoistočno od Tahiti (Tahitija), najvećeg ostrva Francuske Polinezije i njenog glavnog ekonomskog i političkog centra.
Laguna koju okružuje atol prostire se na približno 145 kvadratnih kilometara, dok je kopnena površina neuporedivo manja. Upravo ta geografija stvara prizor koji iz vazduha izgleda gotovo nestvarno – tanka linija korala i peska okružena intenzivno plavim Pacifikom, sa mirnijom lagunom u unutrašnjosti.
Izolacija, međutim, znači da svakodnevni život zahteva znatno više planiranja nego u gradu. Namirnice, gorivo, rezervni delovi i druga roba ne mogu se jednostavno kupiti u obližnjem supermarketu, a vremenski uslovi i stanje mora mogu imati veliki uticaj na transport.
Od života „na kraju sveta“ napravili porodični posao
Umberovi nisu na Aheu samo izgradili kuću. Okean koji ih okružuje postao je i izvor njihovog porodičnog posla.
Osnovali su farmu Kamoka Pearl Farm (farma bisera Kamoka), specijalizovanu za uzgoj tahićanskih bisera.
Reč je o tamnim biserima po kojima je Francuska Polinezija poznata širom sveta. Uprkos nazivu „crni biseri“, njihove boje mogu da variraju od tamnosive i srebrne do zelenkastih, plavičastih i drugih nijansi.
Kompanija Kamoka danas prodaje različite vrste nakita, od pojedinačnih bisera i jednostavnijih komada do ogrlica čija cena, u zavisnosti od kvaliteta, veličine i broja bisera, može dostići više hiljada evra.
Tako je porodica život na jednom od najudaljenijih mesta pretvorila u posao koji njihove bisere šalje kupcima širom sveta.
Iza rajskih prizora krije se težak posao
Fotografije tirkizne lagune, palmi i belog peska lako stvaraju utisak neprekidnog odmora. Stvarnost uzgoja bisera sasvim je drugačija.
Proces je dugotrajan i zahteva veliki broj preciznih koraka. Školjke se uzgajaju i održavaju u vodi, a potrebno je vreme da se u njima formira biser odgovarajućeg kvaliteta.
Radnici veliki deo vremena provode na vodi i pod vodom, održavajući opremu i proveravajući školjke. Porodica je tokom godina morala da se suočava sa promenama na svetskom tržištu bisera, tropskim vremenskim uslovima, kvarovima opreme i rizicima koje nosi svakodnevni rad u okeanu.
Susreti sa ajkulama deo su realnosti ronjenja u tim vodama, iako takvi susreti ne znače automatski i napad.
Život bez onoga što ostatak sveta uzima zdravo za gotovo
Jedna od najvećih posebnosti njihovog načina života jeste stepen samostalnosti koji izolacija zahteva.
Kada se živi na malom atolu usred Pacifika, električna energija, voda, hrana, komunikacije i transport postaju pitanja o kojima se mora razmišljati svakodnevno. Ono što stanovnik velikog grada dobija pritiskom na prekidač ili odlaskom do prodavnice, na ovakvom mestu zahteva infrastrukturu, zalihe i dobro planiranje.
Savremena tehnologija jeste smanjila osećaj potpune odsečenosti od sveta, ali nije promenila geografsku činjenicu – okean i dalje određuje ritam života.
Na Ahe su stigli jedrilicom koju su sami napravili
Porodica na svom sajtu posebno ističe početak svoje veze sa atolom.
Kako navode, na Ahe su početkom sedamdesetih stigli jedrilicom sa trupom od ferocementa koju su sami napravili. Lokalno stanovništvo ih je prihvatilo i omogućilo im da započnu novi život na malom peščanom ostrvu.
„Ljubaznost ljudi i nestvarna lepota mora, kopna i neba čine ovo mesto suštinom tropskog raja“, navodi se u njihovoj priči o Aheu.
Ono što je počelo kao dolazak jedne porodice na udaljeni atol vremenom je preraslo u životni projekat koji traje generacijama.
Tropski raj ili život koji bi retko ko mogao da izdrži?
Decenijama kasnije, porodica Umber i dalje je vezana za Ahe i svoje bisere. Za posmatrača sa druge strane sveta njihov dom može izgledati kao ostvarenje sna – tirkizno more, palme, koralni grebeni i gotovo potpuni mir.
Ali iza idiličnih kadrova nalazi se život koji zahteva samostalnost, fizički rad i spremnost da se prihvati činjenica da su stvari koje većina ljudi smatra svakodnevnim pogodnostima udaljene kilometrima preko okeana.
Upravo taj kontrast možda najbolje objašnjava zašto priča o porodici sa Ahea privlači toliko pažnje: oni žive tamo gde bi mnogi poželeli da provedu odmor, ali na način na koji bi se malo ko usudio da provede čitav život.
Tekst: Svet Dijaspore / S.N.G.