Dr. Alice Weidel, savezna portparolka AfD-a Alternative für Deutschland (Alternativa za Nemačku), najavila je velike promene nemačke politike ukoliko njena stranka uđe u saveznu vladu. Među njima su izlazak Nemačke iz evrozone i šengenskog prostora, zatvaranje nacionalnih granica i znatno oštrija migraciona politika.
Weidel je svoje stavove iznela u tradicionalnom letnjem intervjuu za ZDF (Drugi nemački televizijski kanal), emitovanom 23. avgusta 2026. godine. ZDF potvrđuje da je upravo ona bila poslednja gošća ovogodišnjeg serijala političkih letnjih intervjua.
Jedna od centralnih tema razgovora bila je budućnost Nemačke unutar evropskih integracija, a Weidel je ponovila izrazito kritičan odnos svoje stranke prema zajedničkoj evropskoj valuti.
„Nemačkoj je pre evra bilo znatno bolje“
Prema njenim rečima, Nemačka je ekonomski bolje funkcionisala pre uvođenja zajedničke evropske valute.
„Nemačkoj je pre uvođenja evra bilo znatno bolje“, poručila je Weidel, tvrdeći da je zajednička valuta oslabila nemačku privredu i negativno uticala na bogatstvo domaćinstava.
Izlazak iz eurozone predstavljao bi jednu od najkrupnijih promena u nemačkoj ekonomskoj i evropskoj politici poslednjih decenija, posebno imajući u vidu ulogu Nemačke kao najveće evropske ekonomije.
„Zatvorićemo granice i izaći iz šengena“
Još direktnija bila je kada je govorila o migracionoj politici i kontroli nemačkih granica.
„Zatvorićemo ih i izaći ćemo iz šengena“, rekla je Weidel.
Time je najavila da bi vlada sa učešćem AfD-a insistirala na napuštanju šengenskog prostora i vraćanju znatno čvršće nacionalne kontrole granica.
Weidel se založila i za veći broj deportacija, restriktivniju politiku dodeljivanja nemačkog državljanstva, kao i povratak državljana Sirije kojima više ne važi status zaštite.
Napala Merza i Klingbeila: „Vladaćemo i na saveznom nivou“
Weidel je istovremeno kritikovala kancelara Friedrich Merz-a iz CDU-a (Hrišćansko-demokratska unija Nemačke) i ministra finansija Lars Klingbeil-a iz SPD-a (Socijaldemokratska partija Nemačke).
Ponovo je kritikovala i odluku CDU-a da odbija saradnju sa AfD-om, odnosno politiku takozvanog „Brandmauera“ – političkog „vatrozida“ kojim vodeće nemačke stranke isključuju mogućnost koalicije sa AfD-om.
Weidel, međutim, veruje da takva strategija neće dugoročno sprečiti njenu stranku da dođe na vlast.
„Vladaćemo u prvim saveznim zemljama. A vladaćemo i na saveznom nivou“, poručila je.
AfD pred istorijskim rezultatom na istoku Nemačke
Njene izjave dolaze u trenutku kada AfD beleži veoma snažne rezultate u istraživanjima javnog mnjenja, naročito na istoku zemlje.
Posebna pažnja usmerena je na izbore u Sachsen-Anhaltu (Saksonija-Anhalt), zakazane za 6. septembar 2026. ZDF u najavi izborne večeri navodi čak i mogućnost da AfD osvoji apsolutnu većinu, što bi predstavljalo istorijski presedan za stranku.
AfD je već duže vreme veoma snažan u toj saveznoj zemlji. Raniji podaci koje je preneo ZDF pokazivali su podršku od oko 39 odsto, dok je stranka nastavila da jača uoči izbora.
Weidel je u intervjuu ponovila i protivljenje planiranom prestanku prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i nizu mera kojima se nastoje ublažiti posledice klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Šta je zapravo AfD?
Alternative für Deutschland (Alternativa za Nemačku – AfD) osnovana je 2013. godine, prvobitno kao euroskeptična politička stranka koja se protivila načinu na koji su tokom dužničke krize spasavane prezadužene članice eurozone.
Tokom narednih godina, a naročito nakon velike migrantske krize 2015, stranka se snažno pomerila udesno. U središte političkog programa došli su protivljenje masovnoj imigraciji, kritičan odnos prema islamu i znatno tvrđi odnos prema Evropskoj uniji.
Na prevremenim saveznim izborima u februaru 2025. AfD je osvojio 20,8 odsto glasova – približno dvostruko više nego 2021. godine – i završio na drugom mestu, iza CDU-a. Sa 152 poslanika postao je najveća opoziciona stranka u Bundestagu (Savezni parlament Nemačke).
Ostale vodeće nemačke stranke nastavile su da odbijaju koalicionu saradnju sa AfD-om.
Alice Weidel fordert im ZDF-Sommerinterview einen Ausstieg aus Schengen.
— Nils Ahrensmeier (@NilsAhrDE) August 23, 2026
"Und wenn ich mir sowas angucke wie in Ceuta, dann steigen wir aus Schengen aus". pic.twitter.com/buexQFs7J6
Spor oko toga da li AfD može biti označen kao ekstremistička stranka
Bundesamt für Verfassungsschutz (Savezni ured za zaštitu ustava – BfV), nemačka unutrašnja obaveštajna služba zadužena za zaštitu ustavnog poretka, u maju 2025. klasifikovao je AfD kao potvrđeno desno-ekstremistički orijentisanu organizaciju.
Međutim, ta klasifikacija trenutno ne može da se koristi na isti način.
Verwaltungsgericht Köln (Upravni sud u Kelnu) u februaru 2026. privremeno je zabranio BfV-u da AfD javno označava i tretira kao potvrđeno ekstremističku organizaciju dok se ne donese odluka u glavnom sudskom postupku. Sud je ocenio da postoji snažna sumnja u protivustavne tendencije pojedinih članova, ali da u ovoj fazi nije dovoljno dokazano da takve tendencije karakterišu stranku u celini.
To znači da je pravni status ove kvalifikacije i dalje predmet sudskog spora.
Ko je Alice Weidel?
Alice Weidel jedna je od dve savezne predsednice AfD-a, zajedno sa Tino Chrupalla, a jedno je od najprepoznatljivijih lica stranke još od njenog ulaska u Bundestag.
AfD-u se pridružila 2013. godine, iste godine kada je stranka osnovana.
Po obrazovanju je ekonomistkinja. Studirala je ekonomiju i poslovnu ekonomiju i doktorirala, a pre ozbiljnog ulaska u politiku radila je u finansijskom sektoru, između ostalog za Goldman Sachs i Allianz Global Investors.
Više godina provela je u Aziji, posebno u Kini, a govori i mandarinski.
Na saveznim izborima 2025. postala je prva kandidatkinja za kancelarku u istoriji AfD-a. Stranka je na tim izborima ostvarila svoj najbolji rezultat od osnivanja i postala druga politička snaga u zemlji.
Privatni život šefice AfD-a često privlači pažnju
Privatni život Alice Weidel godinama izaziva interesovanje nemačkih i švajcarskih medija, pre svega zbog kontrasta koji deo javnosti vidi između njenog porodičnog života i pojedinih konzervativnih političkih stavova stranke koju predvodi.
Weidel godinama živi u istopolnoj zajednici sa Sarah Bossard, filmskom producentkinjom i rukovoditeljkom produkcije švajcarskog porekla. Zajedno odgajaju dvojicu sinova.
Upravo je Bossard zanimljiva i zbog svoje profesionalne karijere.
Radila je na nizu švajcarskih filmskih i televizijskih projekata, uključujući ostvarenja koja obrađuju teme feminizma, homoseksualnosti, migracija, marginalizovanih društvenih grupa i preispitivanja tradicionalnih porodičnih obrazaca.
Partnerka joj radi na filmovima sa temama koje se teško uklapaju u politiku AfD-a
Među projektima na kojima je Bossard radila nalazi se „Die göttliche Ordnung“, film o borbi žena u Švajcarskoj za pravo glasa i ravnopravniji položaj u društvu.
Radila je i na filmu „Friedas Fall“, zasnovanom na slučaju mlade žene s početka 20. veka koja nakon silovanja ostaje trudna, dok se u seriji „Neumatt“, na kojoj je takođe bila angažovana, između ostalog obrađuje homoseksualnost u tradicionalnoj ruralnoj sredini.
Zbog toga je njihov odnos godinama zanimljiv medijima: jedna od najuticajnijih političarki nemačke desnice deli život sa ženom čiji se profesionalni rad dotiče tema koje se na prvi pogled teško uklapaju u konzervativni deo političkog programa AfD-a.
Ipak, privatni život Weidel i politički program stranke dve su odvojene stvari, dok sama Weidel svoj privatni život ne smatra preprekom za političke stavove koje zastupa.
Sada, međutim, u centru pažnje više nije njena privatnost, već ono što najavljuje za čitavu Nemačku ukoliko AfD dođe na vlast: napuštanje evra, izlazak iz šengena, zatvaranje granica i znatno oštriju migracionu politiku.
Svet Dijaspore / S.N.G.
Izvor: ZDF /Index.hr
Foto: alice.weidel/Instagram/Facebook