Pevala je stihove zbog kojih su se jedni crveneli, a drugi smejali do suza. Kritičari su njene pesme svrstavali u kič i šund, televizija joj dugo nije bila naklonjena, ali publika je mislila drugačije. Milica Ostojić, čuvena Mica Trofrtaljka, iz kafane je stigla do velikih tiraža, filmskog platna i statusa jedne od najoriginalnijih pojava jugoslovenske estrade.
Postoje pevači čije pesme nadžive vreme, ali i oni koji sami postanu deo folklora. Milica Ostojić, poznatija kao Mica Trofrtaljka, pripadala je ovoj drugoj, mnogo ređoj vrsti.
Njena karijera bila je puna paradoksa. Dok su je jedni osporavali zbog lascivnih tekstova i proglašavali simbolom estradnog šunda, drugi su kupovali njene ploče, punili kafane u kojima je nastupala i decenijama prepričavali njene stihove i anegdote.
Bila je pevačica šaljivih narodnih pesama, kafanska zvezda, glumica upečatljivih epizodnih uloga i žena čija je neposrednost često bila jednako zanimljiva kao i njene pesme.
Teško detinjstvo bez majke
Mica je rođena u Milićevcima kod Čačka tokom Drugog svetskog rata. U biografskim izvorima postoje neslaganja oko tačnog datuma rođenja, ali RTS i filmske baze navode 1943. godinu. Odrastanje joj nije bilo lako. Bez majke je ostala sa samo pet godina, a otac se ubrzo ponovo oženio. U novoj porodici dobio je još dvoje dece, o kojima je upravo Mica mnogo brinula.
Muzika joj je, međutim, od detinjstva bila velika ljubav. Prema sopstvenom sećanju, otac je harmoniku kupio njenom bratu Draganu, ne sluteći da će upravo njegova ćerka pokazati dar za sviranje.
„Moj otac je kupio harmoniku mom bratu Draganu, ne sluteći kakav se dar za muziku u meni krije. Ja sam, onako samouka, veoma brzo naučila ‘Čoban tera ovčice’ i ‘Ide Tito preko Romanije’. Otac nije hteo ni da čuje da me da u muzikante. Govorio je: ‘Ne dam ćerku u mangupe’. Škola me nikada nije zanimala, samo muzika“, pričala je Mica.
Udala se veoma mlada, sa 17 godina, a u to vreme počela je da peva i po kafanama. Bio je to početak puta koji će je odvesti mnogo dalje nego što je tada mogla da pretpostavi.
„Davorike dajke“ promenile su joj život
Profesionalnu pevačku karijeru započela je 1968. godine, kada je u Nišu snimila debitantski singl „Davorike dajke“. Pesma je postala veliki hit i kasnije je više puta obrađivana.
Mica je tvrdila da se pesma pevala mnogo pre nego što ju je ona snimila i da je bila potpisana kao narodna.
„Čula sam priču da je pesma posvećena nekoj pevačici Riki, pa su joj pevali ‘Davaj Riki, daj, daj’. Ta pesma mi je promenila život, a ploča je, čula sam, prodata u 400.000 primeraka. Ljudi su prvo čekali u redu da kupe moju ploču, pa tek onda išli po hleb i namirnice“, prisećala se pevačica.
Podatak o tiražu od čak 400.000 primeraka ponavlja se u kasnijim tekstovima o njenoj karijeri, iako ga treba posmatrati kao podatak iz estradnih i biografskih izvora, a ne kao zvanično potvrđenu prodajnu statistiku.
Kako je Milica Ostojić postala Mica Trofrtaljka
Na prvim singlovima pojavljivala se kao Milica Mica Ostojić. Početkom sedamdesetih dogodila se promena koja će zauvek obeležiti njenu karijeru.
Nadimak Trofrtaljka dobila je po istoimenoj pesmi, a od 1972. počela je da ga koristi kao umetničko ime. RTS potvrđuje da joj je naziv pesme kasnije postao nadimak po kojem ju je znala čitava Jugoslavija.
Ispostavilo se da je ime bilo pun pogodak. Bilo je neobično, lako pamtljivo i savršeno se uklapalo u njen estradni karakter.
„Gle ribara muka muči“, „Moja roba, moj dućan“, „Trofrtaljka“, „Čiča iz Bariča“, „Sela mala na putić“, „Dara Nijagara“ i „Uteraj mi kola u garažu“ samo su neke od pesama koje su gradile njen prepoznatljiv repertoar.
Iza njenih pesama stajali su poznati autori i muzičari poput Dragana Aleksića, Dragana Aleksandrića, Braće Bajić, Mladena Nikolića, Zorana Vlajića i Novaka Bojića. Prema biografskim zapisima, pojedini autori su se u početku potpisivali pseudonimima, dok su kasnije, kada je Mica postala popularna, otvoreno isticali svoj rad na njenim pesmama.
Proglašavali su je kičem i šundom, publika ju je obožavala
Mica nikada nije pokušavala da svoju muziku predstavi kao nešto što nije. Njene pesme bile su šaljive, dvosmislene, često lascivne i pune seksualnih aluzija.
Upravo zbog toga često su nailazile na osudu kulturnog i estradnog establišmenta. Njene ploče proglašavane su šundom, ali to očigledno nije sprečavalo publiku da ih kupuje niti ljude da dolaze na njene nastupe.
Na kritike je odgovarala u svom prepoznatljivom stilu:
„Govorili su mi da su mi pesme kič i šund. Ja ih pitam da mi objasne šta im to znači, a oni ne znaju.“
Upravo je u tome bio veliki deo fenomena Mice Trofrtaljke. Ono što je deo javnosti smatrao neukusom, publika je doživljavala kao humor, neposrednost i zabavu bez pretvaranja.
Od kafane do saradnje sa Rambom Amadeusom, Borom Čorbom i Twinsima
Iako je pripadala svetu tradicionalne kafanske i šaljive narodne muzike, Mica se nije zatvarala u jedan žanr.
Sa Rambom Amadeusom i Borom Čorbom snimila je pesmu „Amerika i Engleska biće zemlja proleterska“, dok je sa grupom Twins učestvovala u obradi pesme „Motori“ grupe Divlje jagode. Ove neobične saradnje pokazale su da je njen lik odavno prerastao granice klasične folk scene.
Generacije koje možda nisu slušale njene originalne ploče tako su upoznale Micu kao svojevrsnu pop-kulturnu ikonu – ženu koja je umela da se našali i na svoj i na tuđ račun.
Mica Trofrtaljka ostavila trag i na filmu
Mica nije ostala samo za mikrofonom. Njena neposrednost, karakterističan govor i prirodna komičnost pokazali su se zahvalnim i pred filmskom kamerom.
Pojavila se u nizu poznatih jugoslovenskih i srpskih filmova. RTS među njima navodi „Miris poljskog cveća“, „Široko je lišće“, „Mi nismo anđeli“, „Lepa sela lepo gore“, „Rane“ i „Sveti Georgije ubiva aždahu“. Filmske baze beleže i njeno pojavljivanje u trećem delu serijala „Mi nismo anđeli“.
U „Mirisu poljskog cveća“ iz 1977. pojavila se kao kafanska pevačica, u „Mi nismo anđeli“ igrala je majku, dok je u filmu „Lepa sela lepo gore“ ostala upamćena kao teta Đana. U „Ranama“ je igrala mušteriju, a u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Svraku I.
Tako je žena čiju su muziku pojedinci decenijama svrstavali u „nižu“ zabavu postala deo nekih od najpoznatijih ostvarenja domaće kinematografije.
Otac joj branio da peva, a zbog karijere imala probleme i u braku
Put do uspeha nije bio jednostavan. Mica je pričala da je otac bio odlučno protiv njene želje da postane pevačica.
Kasnije su se pojavili i problemi u braku. Kako je govorila, suprug je teško podnosio priče koje su do njega dolazile zbog njenog posla i kafanskih nastupa.
„Otac nije mogao ni da zamisli da budem pevačica, a kamoli da mi dozvoli. I sa mužem sam imala krupnih razmirica. Doživljavao je teške trenutke, jer mu je svet svašta pričao o meni“, pričala je Mica.
Tvrdila je da je ljubomora svojevremeno otišla toliko daleko da joj je suprug pretio nožem i dolaskom u kafanu u kojoj je nastupala. Mica je, u svom karakterističnom maniru, govorila da ga je upozorila da bi ga gosti branili od njega jer nisu znali da joj je muž.
„Mene obožavaju i ne daju da mi bilo ko nanese zlo. Zar ćeš da dozvoliš da nam deca postanu siročad“, prisećala se svojih reči.
Kasnije je, međutim, o suprugu govorila i kao o važnoj podršci u životu, a u braku su dobili sina i ćerku.
Pevala pred Titom
Jedna od najpoznatijih priča iz njene biografije odnosi se na Josipa Broza Tita.
Prema Micinom kazivanju koje su kasnije prenosili mediji, Tito je prisustvovao dodeli zlatnih i srebrnih ploča u Domu sindikata, gde je ona izvela „Davorike dajke“. Navodno je poželeo da čuje i „Nišku banju“.
Za pevačicu kojoj su, kako je pričala, godinama govorili da su njene pesme previše „sramotne“ za televiziju, nastup pred predsednikom Jugoslavije bio je gotovo filmski obrt.
Od estradne zvezde do pop-kulturnog fenomena
Mica je s godinama postala mnogo više od izvođača šaljivih narodnih pesama.
Njene pesme nastavile su da kruže među novim generacijama, filmske uloge dobile su kultni status, a sama Mica postala je simbol jednog vremena u kojem su kafana, estrada, film i narodna kultura bili mnogo čvršće povezani.
Čak se 2013. godine, već u poznim godinama, pojavila u petoj sezoni rijalitija „Farma“. Zadržala se samo sedam dana i napustila program iz zdravstvenih razloga.
Bila je to još jedna potvrda neobične dugovečnosti njene popularnosti – gotovo pola veka nakon prvog velikog hita Mica je i dalje bila lice koje je publika odmah prepoznavala.
Udala se sa 17 godina, a brak su potresale ljubomora i teške svađe
Iza provokativnih pesama, kafanskih nastupa i imidža žene koja se nije libila da peva o temama koje su u to vreme smatrane tabuom, krio se znatno tradicionalniji privatni život Mice Trofrtaljke.
Udala se veoma mlada, sa svega 17 godina, za supruga Radoslava, sa kojim je dobila dvoje dece – sina Zorana i ćerku Nadu. Iako je tokom karijere bila okružena muškarcima i često nastupala po kafanama, Mica je govorila da joj je porodica bila na prvom mestu i da nikada nije želela da napusti muža i decu zarad života velike estradne zvezde.
Njena popularnost, međutim, predstavljala je veliko iskušenje za brak. Pričala je da je Radoslav teško podnosio glasine koje su do njega stizale, naročito tokom godina kada je ona nastupala po kafanama.
„Muž me je zbog ogovaranja okoline i ljubomore jurio sa nožem“
Mica je bez ulepšavanja govorila i o jednom od najmračnijih perioda njihovog zajedničkog života. Tvrdila je da su ljubomora i priče okoline izazivale toliko ozbiljne sukobe da joj je suprug u jednom trenutku pretio nožem.
„Muž me je zbog ogovaranja okoline i ljubomore jurio sa nožem“, ispričala je svojevremeno Mica, prisećajući se da joj je pretio da će doći naoružan u kafanu u kojoj je pevala i napraviti incident.
Kako je pričala, pokušala je da ga urazumi upozoravajući ga da ljudi u kafani neće znati da je njen suprug i da će stati u njenu odbranu. Podsetila ga je i da imaju decu i upitala da li zaista želi da rizikuje da ona ostanu bez roditelja.
Mica je kasnije govorila da se čitava drama ipak završila dobro. Uprkos teškim krizama, brak je opstao, a u kasnijim pričama o svom životu supruga je opisivala i kao čoveka koji joj je bio velika podrška.
Mogla je da ode, ali nije želela da napusti porodicu
Mica je tvrdila da su je čak i pojedine koleginice nagovarale da napusti selo i započne drugačiji život u gradu, ali da njoj tako nešto nije padalo na pamet.
Govorila je da je mogla da se uda više puta, ali da to nije želela. Čak ni godine provedene van zemlje nisu promenile njen odnos prema porodici. Prema njenim sećanjima, sedam godina živela je i pevala u Nemačkoj, ali nikada nije ozbiljno razmišljala o tome da zauvek ostavi Milićevce, muža i decu.
U vreme najveće popularnosti njen život zato je izgledao gotovo neverovatno: nastupala je, prodavala veliki broj ploča i putovala, a po povratku u rodno selo radila je iste poslove kao i druge žene – kopala kukuruz, uređivala baštu i muzla krave.
Sin Zoran otišao u Francusku, ćerka Nada ostala uz majku
Mica i Radoslav dobili su sina Zorana i ćerku Nadu. Zoran je kasnije otišao u Francusku, gde je godinama živeo i radio, dok je Nada ostala bliže majci.
Mica je dočekala i petoro unučadi. Prema podacima objavljenim nakon njene smrti, Zoran ima dve ćerke, dok Nada ima tri sina, od kojih se jedan bavi muzikom.
Pred kraj života Mica je boravila u domu za stare u Sokobanji. Njena rođaka je nakon pevačicine smrti ispričala da ju je ćerka redovno posećivala, dok se čekao dolazak sina iz Francuske.
Tako je privatni život Mice Trofrtaljke bio gotovo suprotan njenom javnom imidžu. Dok je na sceni provocirala dvosmislenim stihovima i rušila tadašnje tabue, kod kuće je ostajala snažno vezana za porodicu, selo i način života iz kojeg je potekla.
Otišla je legenda koju kritike nisu uspele da izbrišu
Mica Trofrtaljka preminula je u martu 2020. godine, u 77. godini. RTS je vest o njenoj smrti objavio 8. marta, dok IMDb kao datum smrti navodi 6. mart 2020. i Sokobanju kao mesto smrti, pa se podaci u izvorima razlikuju.
Iza nje su ostale pesme, filmske uloge i bezbroj anegdota.
Možda Mica Trofrtaljka nikada nije pripadala onome što se nazivalo „visokom umetnošću“, niti je pokušavala da pripada. Upravo je zato njena priča zanimljiva. Bila je ono što je bila – glasna, duhovita, provokativna, neposredna i potpuno prepoznatljiva.
Nazivali su je kičem. Nazivali su je šundom. Njene stihove smatrali su nepristojnim.
Ali dok su se kritičari raspravljali o tome šta Mica predstavlja, narod je već znao odgovor.
Za publiku je jednostavno bila – Trofrtaljka.
Tekst: Svetlana Nenadović Glušac
Foto: