Priča o filmu „Ukus straha“ („The Ice Cream Man“) nije nastala preko noći. Reditelj Eli Roth, publici dobro poznat po horor ostvarenjima „Hostel“, „Groznica u kolibi“ („Cabin Fever“) i „Dan zahvalnosti“ („Thanksgiving“) , još od 2003. godine razvijao je koncept zasnovan na jednostavnoj, ali uznemirujućoj ideji – šta bi se dogodilo kada bi prepoznatljiva melodija sladoledžijskog kamiona mogla da hipnotiše decu i pretvori ih u ubice?
Više od dve decenije kasnije, Roth je zajedno sa Noahom Belsonom uobličio scenario sa namerom da nostalgiju za klasičnim hororima spoji sa savremenim pristupom žanru i izrazito eksplicitnim nasiljem.
Iako novi film deli naziv i pojedine tematske elemente sa kultnim ostvarenjem „Ice Cream Man“ iz 1995. godine, u kojem je Clint Howard igrao poremećenog prodavca sladoleda Gregoryja Tudora, „Ukus straha“ nije ni nastavak ni rimejk tog filma. Reč je o potpuno novoj priči koja bezazleni simbol detinjstva pretvara u izvor straha.
Kada se letnja idila pretvori u pakao
Radnja filma smeštena je u naizgled mirni gradić Baylin Bay, gde letnje vrućine, školski raspust i dobro poznata melodija sladoledžijskog kamioneta najavljuju bezbrižne dane za najmlađe stanovnike.
Idila, međutim, ne traje dugo.
Sve počinje da se menja kada se u gradu pojavi misteriozni prodavac sladoleda. Ćutljivog, neobičnog i izrazito stilizovanog negativca tumači Ari Millen, glumac poznat publici po seriji „Orphan Black“.
Njegova pojava u početku ne izaziva naročitu sumnju – deca čuju poznatu melodiju, istrčavaju na ulicu i kupuju sladoled. Ali ubrzo postaje jasno da se iza šarenog kamioneta i hladnih poslastica krije nešto mnogo zlokobnije.
Sladoled koji decu pretvara u ubice
Ispostavlja se da sladoledi misterioznog prodavca imaju natprirodno dejstvo.
Deca koja ih pojedu počinju da pokazuju zastrašujuće promene u ponašanju. Bezazleni mališani postaju agresivni i nasilni, a njihova meta su – odrasli.
Tako se poznati motiv horora, u kojem su deca najčešće bespomoćne žrtve čudovišta i ubica, okreće naglavačke. Ovoga puta upravo deca postaju pretnja od koje odrasli pokušavaju da se spasu.
Jared ima jednu neočekivanu prednost
U središtu noćne more nalazi se dečak Jared. Ono što mu je do tada verovatno predstavljalo neprijatnost odjednom postaje njegova najveća prednost – zbog intolerancije na laktozu ne sme da jede sladoled, pa ostaje imun na misteriozni uticaj koji je zahvatio drugu decu.
Dok grad tone u haos, Jared okuplja grupu dece koja su takođe ostala pošteđena.
Njihov zadatak više nije samo da prežive. Moraju da otkriju šta se nalazi u sladoledu, ko je misteriozni čovek za volanom kamioneta i, što je najvažnije, kako da zaustave epidemiju nasilja pre nego što potpuno zahvati Baylin Bay.
Trag ih vodi do lokalnog sveštenika
Potraga za odgovorima vodi grupu do lokalnog sveštenika, koji im otkriva mračnu, ali istovremeno apsurdnu pozadinu čitave priče.
Misteriozni prodavac sladoleda, kako saznaju, povezan je sa događajima iz prošlosti, skandalom i navodnom nepravdom koja mu je nanesena.
Na taj način priča dobija još jedan sloj – iza grotesknog negativca i njegovog ubilačkog sladoleda krije se motiv osvete, dok deca pokušavaju da sastave delove priče i pronađu način da prekinu njegov krvavi pohod.
Ari Millen predvodi glumačku ekipu
Pored Arija Millena (Ari Millen), u filmu se pojavljuju Benjamin Byron Davis, Karen Cliche, Dylan Haw, Sarah Abbott i drugi.
Posebnu zanimljivost predstavlja pojavljivanje samog reditelja Elija Rotha (Eli Roth), koji pred kamerama tumači lik Martyja.
Roth tako nastavlja tradiciju povremenog pojavljivanja u sopstvenim projektima, dok istovremeno iza kamere ostaje veran horor estetici po kojoj je tokom karijere postao prepoznatljiv.
Snoop Dogg i Nas deo neobične horor kombinacije
Zanimljiva imena ne nalaze se samo među glumcima.
U stvaranju muzike za film učestvovao je reper Snoop Dogg, koji je radio na originalnoj muzičkoj temi, dok se među izvršnim producentima našao još jedan velikan hip-hopa – Nas.
Time „Ukus straha“ („The Ice Cream Man“) dobija dodatno neobičnu kombinaciju: Eli Roth iza horor koncepta, Ari Millen kao jezivi prodavac sladoleda, Snoop Dogg u muzičkom delu projekta i Nas među producentima.
A u centru svega nalazi se ideja koja bezazleni zvuk poznat generacijama dece pretvara u najavu krvavog haosa – melodija sladoledžijskog kamiona više ne znači da stiže omiljena poslastica, već da je možda vreme za beg.
Svet Dijaspore / Izvor: Nova.rs
TCD/Prod.DB, TCD/Prod.DB / Alamy / Profimedia