Iako ih mnogi retko viđaju, sove su mnogo prisutnije u našoj okolini nego što se obično misli. Zahvaljujući noćnom načinu života i izuzetnim lovačkim sposobnostima, one predstavljaju važne saveznike u očuvanju prirodne ravnoteže. Stručnjaci ističu da za ljude gotovo nikada nisu opasne, ali upozoravaju da ih nikako ne treba držati kao kućne ljubimce.
Ornitološkinja Nermina Sarajlić objašnjava za N1 da su sove savršeno prilagođene noćnom lovu i da ih upravo zbog njihovog načina života retko primećujemo.
„Sove su među najkorisnijim životinjama“
„Sve sove su predatori, odnosno grabljivice, i to ne bilo kakve grabljivice nego grabljivice visoke klase. To su ptice koje su savršeno prilagođene lovu na male životinje i savršeno prilagođene životu tokom noći. Dakle, to nisu ptice koje viđamo aktivne tokom dana niti životinje koje možemo držati kao kućne ljubimce. One su uglavnom tu oko nas. Imamo vrste koje žive i u gradskim sredinama, ali tokom dana uglavnom miruju i skrivaju se. Vrlo ih je retko videti, ali one su zapravo stalno prisutne“, rekla je Sarajlić.
Prema njenim rečima, sove imaju neprocenjiv značaj za prirodu, naročito kada je reč o poljoprivredi.
„Sove su, u principu, među najkorisnijim pticama, odnosno među najkorisnijim životinjama. Uglavnom se hrane malim glodarima, miševima, voluharicama i sličnim životinjama. One su, zapravo, prirodni pesticidi u poljoprivredi. Takođe, u gradovima mogu kontrolisati populaciju pojedinih krupnijih insekata ukoliko dođe do njihovog namnožavanja. Za ljude nisu opasne“, kazala je.
Jedino u vreme podizanja mladunaca šumske sove mogu pokazati zaštitničko ponašanje.
„Šumske sove mogu biti agresivne u periodu kada imaju mlade. Ne zato da bi napale ili povredile čoveka, nego da ga oteraju od mesta gde se nalaze njihovi ptići. Najlakše je tada da se čovek jednostavno povuče“, pojasnila je.
Najrasprostranjenija gradska sova je ćuk
„Kod nas je najtipičniji ćuk. To je mala siva sova koju je mnogo lakše čuti nego videti. Obično stoji uz samo deblo stabla pa je zbog svoje sivkaste boje veoma teško uočiti. Osim ćuka, u gradovima se može videti i šumska sova, kao i mala ušara. Male ušare su zanimljive zato što se, za razliku od većine drugih sova, okupljaju u velika jata“, navela je.
Sovama nije mesto u domu
Poslednjih godina sove su postale popularne zahvaljujući filmovima i društvenim mrežama, ali stručnjaci upozoravaju da one nisu životinje koje bi trebalo držati u kući.
„Sove su divlje životinje. Ljudi ih nikada nisu uspeli pripitomiti. One su grabljivice. Imaju krupne oči koje im omogućavaju da vide noću, fantastičan sluh, posebno građeno perje koje im omogućava potpuno nečujan let i veoma oštre kandže. Kada sovu držite kao kućnog ljubimca, vi joj zapravo onemogućavate da koristi sve te prilagodbe koje je razvila kroz evoluciju“, istakla je.
Poseban problem predstavlja njihova ishrana.
„Sove svoj plen, koji su uglavnom miševi, voluharice i male ptice, gutaju ceo. One gutaju živ plen. Ako sovi ponudite samo odmrznuto meso, to nije ono što joj je potrebno. Ne mogu svariti kosti, kandže, kožu i dlaku, pa te nesvarene delove izbacuju u obliku gvalica. Ako ih hranite samo mesom koje potpuno svare, one nemaju materijal koji bi trebalo da izbace. Zato im je potreban prirodan plen“, rekla je.
Sarajlić upozorava i na moguće zdravstvene rizike.
„Sove imaju izuzetno razvijen sluh. Ako ih držite u stanu ili kući, gde rade televizor, radio, telefoni i ostali uređaji, vi ih zapravo neprestano izlažete ogromnoj količini zvukova. To je za njih veoma stresno. Uz to, kod divlje životinje nikada ne znate da li je bolesna. Imali smo slučajeve ptičjeg gripa, a nedavno je u Americi zabeleženo da su deca, radeći disekciju sovinih gvalica, obolela od tifusne groznice jer je sova prethodno pojela zaraženog miša. Dakle, sove su divlje životinje, uzimate ih iz prirode, dovodite u okruženje koje im ne odgovara, a na kraju krajeva to je i zakonom zabranjeno“, naglasila je.
Kako postupiti ako pronađete mladu sovu
Građani često nailaze na mlade sove ispod drveća i pretpostavljaju da im je potrebna pomoć. Međutim, stručnjaci savetuju da ih u većini slučajeva ne treba odnositi.
„U većini slučajeva ptići uopšte ne ispadnu iz gnezda. Oni iz njega izađu kada dovoljno odrastu. Roditelji su i dalje u njihovoj blizini i nastavljaju da ih hrane. Prvi savet koji dajemo ljudima jeste da sovu ostave tamo gde su je pronašli. Gnezdo je verovatno u blizini, a roditelji su gotovo sigurno negde u okolini. Ako nije povređena, dovoljno je da je podignete na neku granu ili grm kako je ne bi dohvatila mačka ili pregazio automobil. Nakon toga se udaljite“, objasnila je.
Tek ako mladunče i narednog dana ostane na istom mestu, potrebno je reagovati.
„Ako je još uvek na istom mestu, tek tada je možete uzeti. Ako nije, znači da su roditelji došli po nju ili je sama otišla. Životinju treba uzeti samo ako je povređena i tada je treba odneti veterinaru, a ne kući“, rekla je.
Narodna verovanja nemaju uporište u činjenicama
Mnogi mitovi o sovama nastali su zbog nerazumevanja njihovog ponašanja.
„Sve ono što se priča o sovama apsolutno je neistina. Sove su noćne ptice i sasvim je normalno da se noću oglašavaju. Najviše se oglašavaju u periodu razmnožavanja, od kraja februara pa tokom marta i aprila. To je ujedno i period kada su kod nas česte nagle promene vremena, kiše i zahlađenja. Verovatno je upravo odatle nastalo verovanje da sove donose loše vreme. Međutim, sove nisu donele loše vreme. To je jednostavno prirodni tok stvari“, kazala je.
Posebno je izdvojila kukuviju, koja je često nepravedno predstavljena kao loš znak.
„Najčešće se negativna verovanja odnose na kukuviju. Ona se često gnezdi na tavanima kuća. Ljudi zbog njenog glasanja razviju strah prema njoj, ali to je jednostavno njena biologija. S druge strane, ta ista kukuvija u periodu kada hrani mlade može pojesti više od 300 miševa. Dakle, reč je o izuzetno korisnoj vrsti“, istakla je.
Klimatske promene menjaju sastav ptičjeg sveta
Promene klime već utiču na rasprostranjenost pojedinih vrsta ptica u Bosni i Hercegovini.
„Galeb kojeg danas viđamo na Miljacki prvi put je u okolini Sarajeva zabeležen 2010. godine, u Ilijašu, na reci Bosni. Tada je postojao samo jedan nalaz. Danas ih ima svuda i beležimo čak i njihovo gnežđenje. Njima odgovaraju više temperature. Tamo gde su visoke temperature, dolaze i oni“, rekla je.
Podsetila je i da su neke vrste u međuvremenu potpuno nestale iz Bosne i Hercegovine.
„Pre stotinjak godina Bosna i Hercegovina je, uz Španiju i Grčku, bila jedina evropska zemlja u kojoj su živele sve četiri vrste lešinara. Danas nemamo nijednu. Sve su nestale zbog trovanja i ubijanja. Kod Blagaja je nekada postojala najveća kolonija beloglavog supa na prostoru bivše Jugoslavije. Nakon trovanja 1991. godine više nemamo nijednog beloglavog supa koji se ovde gnezdi“, zaključila je Sarajlić.
Izvor: N1info.ba / Nova.rs
Foto: Magnific.com