Brojni građani Teherana izašli su jučer na ulične proteste ili su skandirali sa prozora, pošto ih je na to iz egzila pozvao jedan od vodećih opozicionara, iranski princ Reza Pahlavi, 12. dana antivladinih demonstracija koje su se proširile na sve provincije u Iranu.
BBC javlja da je zastava Islamske Republike Iran skinuta, a spomenik oboren dok se protesti u Iranu šire.
Princ Reza Pahlavi je pozvao građane da izađu na demonstracije i juče u 20 časova po lokalnom vremenu. Čim je protest počeo, vlast je onemogućila pristup internetu i telefonski saobraćaj, navodi Asošiejted pres.
„Velika iranska nacijo, oči celog sveta su uprte u vas. Izađite na ulice i iznesite zahteve kao ujedinjeni front. Upozoravam Islamsku Republiku, njenog vođu i Čuvare islamske revolucije da vas svet i predsednik SAD Donald Tramp pažljivo gledaju. Represija nad narodom neće ostati bez odgovora“, naveo je Reza Pahlavi u pozivu iz Vašingtona gde je u egzilu.
Jučerašnji protest je prvi test potencijalnog uticaja u Iranu Reze Pahlavija, čiji je smrtno bolesni otac, autokratski proamerički šah Mohamad Reza Pahlavi (1941-1979), pobegao iz zemlje u januaru 1979. za vreme Islamske revolucije, neposredno pre uspostavljanja tvrdokorne teokratske vlade.
Kada je sat otkucao 20 časova, širom Teherana se čulo skandiranje, a na ulicama su bile hiljade ljudi, navode svedoci. Demonstranti su skandirali „Smrt diktatoru“, misleći na vrhovnog vođu Irana Alija Hamneija, i „Smrt Islamskoj Republici“. Drugi su hvalili šaha, vičući: „Ovo je poslednja bitka! Pahlavi će se vratiti“.
Na demonstracijama su se čula i klicanja pokojnom šahu, što je u prošlosti moglo dovesti do smrtne kazne, a sada svedoči o gnevu koji podstiče proteste, u čijoj je osnovi nezadovoljstvo građana ekonomskom situacijom. Nejasno je, međutim, da li ti povici znače i podršku princu Rezi Pahlaviju, ili su samo izraz želje za povratak u vreme pre Islamske revolucije, navodi AP.
Pahlavi je rekao da će izneti dalje planove u zavisnosti od odgovora na njegov poziv. On je ranije kritikovan zbog podrške Izraelu i podrške koju je dobio od tog najljućeg neprijatelja Irana, posebno posle 12-dnevnog rata dve zemlje u junu prošle godine.
Iranski zvaničnici su ozbiljno shvatili najavljene proteste – mediji bliski vlasti su objavili da će bezbednosne snage koristiti dronove za identifikaciju učesnika.
Protesti, čije širenje povećava pritisak na vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneija, najintenzivniji su bili juče, a nastavljeni su i danas u gradovima i selima širom zemlje. Više pijaca i bazara bilo je zatvoreno u znak podrške demonstrantima.
Internet kompanija Klaudfler (CloudFlare) i grupa Netbloks (NetBlocks) prijavile su da je internet saobraćaj prekinut večeras u Iranu i to pripisale vladi. Ranija gašenja interneta u Iranu bila su praćena intenzivnom represijom nad protivnicima vlasti. Agencija AP navodi da iz Dubaija večeras nije bilo moguće dobiti brojeve fiksne i mobilne telefonije u Iranu.
Protesti u Iranu nemaju vođu, budući da su vlasti do sada uhapsile, procesuirale ili proterale iz zemlje sve potencijalne lidere opozicije. Za sada je nejasno kako će poziv Pahlavija uticati na dalje demonstracije.
Vlasti Irana se prethodnih dana nisu oglašavale o razmerama najnovijeg talasa protesta, kojih je danas bilo na mnogim lokacijama i pre demonstracija u 20 časova. Mediji bliski vlasti, međutim, izveštavaju o smrti i ranjavanju pripadnika bezbednosnih snaga u unutrašnjosti zemlje.
Prema podacima organizacije Aktivisti za ljudska prava u Iranu, čije je sedište u SAD, u nasilju povezanom sa najnovijim talasom protesta u Iranu poginulo je najmanje 39 osoba, a više od 2.260 je uhapšeno. Protesti, započeti 28. decembra, proširili su se na svaku od 31 iranske provincije, navodi organizacija koja podatke dobija od mreže aktivista u Iranu.
Američki predsednik Tramp upozorio je Iran u petak da će SAD „priteći u pomoć“ demonstrantima ako ih vlast bude ubijala dok mirno protestuju, na šta je Teheran oštro odgovorio.
Najnoviji protesti su najrasprostranjeniji u Iranu od 2022. godine, kada su širom zemlje milioni demonstrirali zbog smrti u pritvoru Mahse Amini, 22-godišnje Kurdkinje koju je policija za moral uhapsila jer nije nosila hidžab u skladu sa propisima.
Protesti su izbili 28. decembra, kada su prodavci izašli na ulice Teherana kako bi izrazili gnev zbog još jednog naglog pada vrednosti iranske valute rijal u odnosu na američki dolar. Studenti su se ubrzo pridružili protestima, koji su počeli da se šire na druge gradove, ali i na ruralna mesta.
Rijal je ove nedelje potonuo na rekordno nizak nivo, a inflacija je porasla na 40 odsto, nakon što su Ujedinjene nacije u septembru ponovo uvele sankcije Iranu zbog nuklearnog programa te zemlje. Pogoršanju ekonomske situacije doprineo je i 12-dnevni rat Irana i Izraela u junu prošle godine, okončan američkim udarima na iranska nuklearna postrojenja.
Najnovije vesti koje stižu iz Irana:
Ulice Irana gore: Protesti zahvatili celu zemlju, raste broj mrtvih, ajatolah i Tramp jedan drugom prete
Iran potresaju najveći protesti u poslednjih nekoliko godina, koji su ušli u dvanaesti dan i zahvatili više od 100 gradova širom zemlje. Masovni izlazak građana na ulice pokrenut je kolapsom nacionalne valute, rekordnom inflacijom i dubokim nezadovoljstvom zbog ekonomske i političke krize, a nemiri su brzo prerasli u otvorene pozive na rušenje klerikalnog režima.
Prema izveštajima sa terena, u velikim delovima zemlje ne rade mobilne mreže ni internet, što vlasti, kako upozoravaju stručnjaci, tradicionalno koriste uoči primene brutalne sile. Organizacija NetBlocks saopštila je da je reč o „nacionalnom prekidu interneta“, uvedenom kako bi se onemogućila komunikacija demonstranata i širenje snimaka nasilja.Kratka vest – plasirana nisko u jutarnjem informativnom programu državne televizije – predstavljala je prvo zvanično obraćanje o protestima koji su zahvatili celu zemlju.
Ajatolah se obratio naciji i Trampu
Iranski vrhovni vođa Ali Hamenei prvi put se javno obratio nakon izbijanja masovnih protesta, u govoru koji je prenosila državna televizija. Priznao je da su ekonomske teškoće „stvarne“, ali je istovremeno oštro osudio nasilje i paljenje državne imovine, praveći razliku između „legitimnih protesta“ i onoga što je nazvao „neredima podstaknutim iz inostranstva“.
Posebno oštar bio je prema predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu.
„Ruke američkog predsednika umrljane su krvlju više od hiljadu Iranaca“, poručio je Hamenei, dodajući da Tramp treba da se bavi problemima u sopstvenoj zemlji, a ne da se meša u unutrašnje stvari Irana.
U nastavku govora rekao je da će i Tramp doživeti sudbinu „arogantnih despota iz istorije“, pominjući Nimroda, Rezu-šaha Pahlavija i Mohameda Rezu Pahlavija.
„Svi su bili svrgnuti u trenutku kada su mislili da su najjači. Tako će biti svrgnut i Tramp“, rekao je Hamenei.
Istovremeno je poručio da sa demonstrantima treba razgovarati, ali da „izgrednicima mora biti pokazano gde im je mesto“, uz poziv bezbednosnim snagama da „odlučno očuvaju red“.
Pozivi na rušenje Hameneija, povratak Pahlavija
Na snimcima koji se šire društvenim mrežama, uprkos blokadi interneta, vide se desetine hiljada ljudi na ulicama Teherana, Mašhada, Isfahana, Tabriza i drugih gradova. Demonstranti uzvikuju parole poput „Smrt diktatoru“, „Ne bojte se, svi smo zajedno“, ali i otvorene pozive na povratak monarhije.
U Mašhadu se čuju povici „Živeo šah“ i „Ovo je poslednja bitka – Pahlavi će se vratiti“, dok se u Teheranu skandira protiv Hameneija i verskog establišmenta.
Proteste je dodatno podstakao Reza Pahlavi, sin svrgnutog šaha, koji iz egzila u Vašingtonu poziva Irance da „izađu na ulice kao ujedinjeni front“. On je poručio da su „milioni Iranaca zatražili slobodu“ i zahvalio Donaldu Trampu na podršci.
Paljevine, mrtvi i hiljade uhapšenih
Nemiri su u pojedinim gradovima prerasli u nasilje. Na snimcima se vide zapaljene zgrade vlade i lokalnih uprava, kao i napadi na policijske i vojne objekte. Prema iranskim medijima, u sukobima je ubijeno više pripadnika bezbednosnih snaga.
Organizacije za ljudska prava iznose znatno teže podatke. Prema navodima organizacije Human Rights Activists, poginule su najmanje 42 osobe, dok je više od 2.270 ljudi privedeno. Organizacija Iran Human Rights iz Norveške navodi čak 45 ubijenih demonstranata, među kojima i decu.
Tramp zapretio Iranu
Donald Tramp se ponovo oglasio povodom situacije u Iranu, zapretivši direktnom akcijom ukoliko režim posegne za masovnim ubistvima.
„Ako počnu da ubijaju ljude, što obično rade tokom svojih nereda, udarićemo ih vrlo snažno“, rekao je Tramp, dok je njegov ministar finansija ocenio da je „iranska ekonomija na kolenima“.
Istovremeno, iranski predsednik Masud Pezeškijan pozvao je bezbednosne snage na „krajnju uzdržanost“ u postupanju prema mirnim demonstrantima.
Najozbiljnija kriza režima u decenijama
Aktuelni talas protesta ocenjuje se kao najrašireniji od ustanka 2022. godine, izazvanog smrću Mahse Amini, ali i kao najdublja kriza vlasti još od masovnih demonstracija 2009. godine. Ekonomski slom, sankcije, inflacija od oko 40 odsto i pad rijala na istorijski minimum stvorili su eksplozivnu kombinaciju koja sada preti samim temeljima Islamske Republike.
Kako poručuju demonstranti na ulicama: „Ovo više nije protest – ovo je pobuna.“
Izvor: Beta/BBC / Nova.rs